Kvarovi na klima uređajima mogu se pojaviti iznenada ili postepeno, a najčešće ih korisnici primete kada klima neće da hladi, neće da greje, curi voda iz unutrašnje jedinice, duva mlako, bruji, neprijatno miriše, izbacuje grešku, ne reaguje na daljinski upravljač ili se sama gasi. Iako neki problemi mogu delovati jednostavno, isti simptom često može imati više različitih uzroka, pa je za pravilnu popravku klime neophodna stručna dijagnostika.

Vršimo dijagnostiku, servis i popravku svih najčešćih kvarova na klima uređajima, uključujući probleme sa hlađenjem, grejanjem, curenjem vode, neprijatnim mirisima, bukom, vibracijama, elektronikom, senzorima, sondama, ventilatorima, kompresorima, freonom, kondenz crevom, spoljašnjom i unutrašnjom jedinicom. Cilj servisa je da se utvrdi stvarni uzrok kvara, da se izbegnu nepotrebni troškovi i da klima uređaj ponovo radi stabilno, bezbedno i efikasno.

Ako klima ne radi pravilno, ne treba kvar procenjivati samo na osnovu jednog simptoma. Na primer, kada klima ne hladi, uzrok može biti zaprljan filter, nedostatak rashladnog fluida, neispravan ventilator, problem sa spoljnom jedinicom, senzorom ili elektronikom. Kada klima curi unutra, najčešći uzrok može biti zapušeno kondenz crevo, ali problem može nastati i zbog nepravilnog pada, prljave kadice, leđenja isparivača ili loše montaže.

Sadržaj stranice

Kvarovi na klima uređajima

Kvarovi na klima uređajima mogu nastati zbog neredovnog održavanja, zaprljanih filtera, zapušenog odvoda kondenzata, nedostatka rashladnog fluida, neispravnog senzora, kvara ventilatora, problema sa elektronikom, lošeg napajanja, neispravnog kompresora, nepravilne montaže ili dotrajalosti delova. Kod inverter klima uređaja kvarovi mogu biti dodatno povezani sa inverter pločom, IPM modulom, komunikacijom između unutrašnje i spoljašnje jedinice i zaštitnim režimima rada.

Najčešći znakovi kvara su slabije hlađenje, slabije grejanje, mlak vazduh, voda koja curi iz unutrašnje jedinice, neprijatan miris, buka, vibracije, treptanje lampica, greška na displeju, nepravilan rad spoljašnje jedinice, često gašenje ili potpuno odsustvo reakcije uređaja.

Važno je znati da klima uređaj ne treba koristiti ako se pojavljuje ozbiljna greška, voda curi po zidu ili elektro instalaciji, uređaj izbacuje osigurač, čuje se neuobičajen zvuk ili se oseća miris paljevine. U takvim slučajevima potrebno je isključiti uređaj i obaviti pregled.

Zašto klima neće da hladi

Jedno od najčešćih pitanja korisnika je zašto klima neće da hladi. Kada klima ne hladi, uzrok može biti jednostavan, kao što su prljavi filteri ili pogrešno podešen režim rada, ali može biti i ozbiljniji kvar na rashladnom sistemu, elektronici, kompresoru, ventilatoru ili senzorima.

Ako klima radi, ali ne izbacuje hladan vazduh, prvo se proverava da li je uređaj podešen na režim hlađenja, da li je temperatura pravilno podešena, da li su filteri čisti i da li spoljašnja jedinica radi. Ako je sve podešeno kako treba, a klima i dalje ne hladi, potrebna je stručna dijagnostika.

Mogući uzroci zbog kojih klima neće da hladi su:

  • zaprljani filteri unutrašnje jedinice
  • zaprljan isparivač ili turbina
  • zaprljan kondenzator spoljašnje jedinice
  • nedostatak rashladnog fluida
  • curenje freona na instalaciji
  • neispravan kompresor
  • neispravan ventilator spoljašnje jedinice
  • neispravan senzor temperature
  • problem sa elektronikom
  • loša komunikacija između unutrašnje i spoljašnje jedinice
  • neispravan kondenzator motora ili kompresora kod pojedinih modela
  • klima je premala za prostor koji hladi

Tačan uzrok se može utvrditi tek nakon pregleda uređaja, merenja radnih parametara i provere spoljašnje i unutrašnje jedinice.

Klima slabo hladi

Kada klima slabo hladi, to ne mora značiti da je uređaj potpuno neispravan, ali ukazuje da sistem ne radi punim kapacitetom. Slabo hlađenje se često javlja kod klima koje nisu redovno servisirane, kod uređaja sa zaprljanim izmenjivačima, zapušenim filterima ili smanjenom količinom rashladnog fluida.

Klima može slabije hladiti i ako je spoljašnja jedinica izložena jakom suncu, ako nema dovoljno protoka vazduha, ako je prostor veći od kapaciteta uređaja ili ako su vrata i prozori često otvoreni. Ipak, ako je klima ranije dobro hladila, a sada duva slabije ili mlako, najčešće postoji tehnički razlog koji treba proveriti.

Servis kod slabog hlađenja obuhvata proveru filtera, turbine, isparivača, spoljašnje jedinice, radnih pritisaka, temperature izduva, senzora, ventilatora i stanja rashladnog sistema.

Klima duva mlako

Kada klima duva mlako, korisnici često misle da je problem samo u freonu, ali uzrok može biti mnogo širi. Mlak vazduh može se javiti u režimu hlađenja i grejanja, a najčešće ukazuje da klima ne postiže potrebnu razliku temperature ili da neki deo sistema ne radi pravilno.

Ako klima duva mlako pri hlađenju, mogući uzroci su prljavi filteri, slab protok vazduha, nedostatak rashladnog fluida, neispravna spoljna jedinica, kvar ventilatora, senzor koji pogrešno očitava temperaturu ili problem sa elektronikom.

Ako klima duva mlako pri grejanju, uzrok može biti niska spoljašnja temperatura, zaleđena spoljna jedinica, neispravan defrost režim, nedostatak rashladnog fluida, problem sa četvorokrakim ventilom, senzorima ili kompresorom.

Zašto klima neće da greje

Pitanje zašto klima neće da greje najčešće se javlja tokom jeseni i zime, kada korisnici prebace uređaj u režim grejanja. Ako klima ne greje, uzrok može biti pogrešan režim rada, prenisko podešena temperatura, kašnjenje startovanja u grejanju, zaleđena spoljna jedinica, nedostatak rashladnog fluida, kvar senzora, problem sa elektronikom ili neispravnost spoljašnje jedinice.

Kod inverter klima uređaja normalno je da uređaj u režimu grejanja ne počne odmah da duva topao vazduh. Sistem često prvo proverava uslove rada i zagreva izmenjivač, kako ne bi duvao hladan vazduh u prostor. Međutim, ako klima duže vreme ne greje ili stalno duva hladno ili mlako, potreban je pregled.

Mogući uzroci zbog kojih klima neće da greje su:

  • pogrešno podešen režim rada na daljinskom upravljaču
  • temperatura nije podešena dovoljno visoko
  • spoljašnja jedinica ne radi
  • zaleđena spoljna jedinica
  • neispravan defrost ciklus
  • nedostatak rashladnog fluida
  • neispravan senzor temperature
  • problem sa četvorokrakim ventilom
  • kvar ventilatora
  • kvar kompresora
  • kvar elektronike ili komunikacije

Klima slabo greje

Klima može slabo grejati kada je spoljašnja temperatura niska, kada je uređaj zaprljan, kada nema dobar protok vazduha, kada je spoljašnja jedinica zaleđena ili kada sistem nema odgovarajuću količinu rashladnog fluida. Slabo grejanje može biti i posledica pogrešno odabranog kapaciteta uređaja za prostor.

Ako je klima ranije grejala dobro, a zatim postepeno počela da greje slabije, najčešće je potreban servis i pregled sistema. Proveravaju se filteri, unutrašnji izmenjivač, turbina, spoljna jedinica, ventilatori, senzori, radni parametri i eventualne greške.

Kod grejanja je posebno važno proveriti da li klima pravilno ulazi u odleđivanje spoljašnje jedinice. Ako se led zadržava predugo ili se stalno vraća, može postojati problem sa senzorima, protokom vazduha, količinom rashladnog fluida ili elektronikom.

Curi voda iz klime

Curenje vode iz klime je jedan od najčešćih problema, posebno tokom letnje sezone kada uređaj radi u režimu hlađenja. Tokom hlađenja nastaje kondenzat, odnosno voda koja se normalno odvodi kroz kadicu i kondenz crevo. Ako taj odvod ne funkcioniše pravilno, voda može početi da curi iz unutrašnje jedinice.

Najčešći uzroci curenja vode iz klime su:

  • zapušeno kondenz crevo
  • prljava kadica za kondenzat
  • nepravilan pad creva za odvod
  • savijeno ili podignuto kondenz crevo
  • nepravilno postavljena unutrašnja jedinica
  • zaprljan isparivač
  • leđenje unutrašnje jedinice
  • nedostatak rashladnog fluida
  • pukotina ili oštećenje kadice
  • loša montaža ili pomeranje uređaja

Ako voda curi po zidu, nameštaju ili blizu električnih instalacija, klima uređaj treba isključiti i pozvati servis. Nastavak rada može izazvati dodatnu štetu u prostoru i na samom uređaju.

Klima kaplje unutra

Kada klima kaplje unutra, problem je najčešće u odvodu kondenzata. Voda koja bi trebalo da otiče napolje zadržava se u unutrašnjoj jedinici i preliva se u prostoriju. To se najčešće dešava kada se kondenz crevo zapuši prašinom, prljavštinom, buđi ili insektima.

Klima može kapljati unutra i ako unutrašnja jedinica nije dobro nivelisana, ako crevo nema pravilan pad, ako je odvod podignut iznad nivoa kadice ili ako se u kadici nakupila nečistoća. Kod starijih uređaja moguća su i oštećenja plastike ili spojeva.

Rešenje nije samo brisanje vode, već čišćenje i provera kompletnog odvoda kondenzata. Ako se uzrok ne otkloni, curenje će se ponovo pojaviti.

Klima ne izbacuje vodu napolje

Kada klima ne izbacuje vodu napolje u režimu hlađenja, uzrok može biti potpuno bezazlen, ali može ukazivati i na problem. Količina vode zavisi od vlažnosti vazduha, temperature u prostoru i načina rada uređaja. Ako je vazduh suv, kondenzata može biti manje.

Međutim, ako klima slabo hladi i istovremeno ne izbacuje vodu, potrebno je proveriti da li sistem pravilno hladi i da li nastaje kondenzacija. Mogući uzroci su nedostatak rashladnog fluida, zaprljan isparivač, slab protok vazduha, problem sa kompresorom ili nepravilan rad sistema.

Ako voda ne izlazi napolje, a unutrašnja jedinica kaplje, problem je najverovatnije u zapušenom, savijenom ili pogrešno postavljenom kondenz crevu.

Neprijatan miris iz klime

Neprijatan miris iz klime najčešće nastaje zbog nakupljene prašine, vlage, buđi, bakterija i nečistoća u unutrašnjoj jedinici. Klima tokom rada uvlači vazduh iz prostora, a na filterima, isparivaču, turbini i kadici za kondenzat vremenom se skupljaju nečistoće. U vlažnom okruženju one mogu izazvati neprijatan miris.

Klima može mirisati na vlagu, buđ, ustajao vazduh, prašinu, kanalizaciju ili paljevinu. Miris buđi i vlage najčešće ukazuje na potrebu za detaljnim čišćenjem i dezinfekcijom unutrašnje jedinice. Miris paljevine, plastike ili elektrike zahteva hitan pregled i isključivanje uređaja.

Redovan servis klime, pranje filtera, čišćenje turbine, isparivača, kadice i odvoda kondenzata značajno smanjuju mogućnost pojave neprijatnih mirisa.

Klima bruji

Kada klima bruji, uzrok može biti u unutrašnjoj ili spoljašnjoj jedinici. Blago brujanje tokom rada može biti normalno, ali pojačano, nepravilno ili novo brujanje koje se ranije nije čulo može ukazivati na kvar ili mehanički problem.

Mogući uzroci brujanja klime su:

  • labav poklopac ili plastika unutrašnje jedinice
  • prljava ili neuravnotežena turbina
  • problem sa motorom ventilatora
  • labav nosač spoljašnje jedinice
  • vibracije koje se prenose na zid
  • dotrajao ležaj ventilatora
  • neispravan kompresor
  • problem sa transformatorom, relejem ili elektronikom

Ako klima odjednom počne jako da bruji, zuji ili vibrira, najbolje je isključiti uređaj i proveriti uzrok pre nastavka rada.

Klima se trese ili vibrira

Vibracije klime mogu nastati zbog loše pričvršćene unutrašnje ili spoljašnje jedinice, neuravnoteženog ventilatora, prljave turbine, labavih nosača, oštećenih gumica, nepravilno postavljene instalacije ili problema sa kompresorom.

Spoljašnja jedinica se može tresti ako nosači nisu stabilni, ako su gumeni amortizeri dotrajali, ako ventilator udara u kućište ili ako kompresor radi nepravilno. Unutrašnja jedinica može vibrirati zbog prljave turbine, labave plastike ili nepravilnog rada motora.

Vibracije ne treba ignorisati, jer mogu dovesti do dodatnog oštećenja nosača, cevi, plastike, ventilatora ili kompresora.

Klima je bučna

Ako je klima bučna više nego ranije, potrebno je utvrditi da li zvuk dolazi iz unutrašnje ili spoljašnje jedinice. Buka može biti posledica prljavštine, mehaničkog kontakta, dotrajalih ležajeva, labavih delova, nepravilne montaže, problema sa ventilatorom ili kompresorom.

Kod unutrašnje jedinice česta buka dolazi od turbine, plastike, klapni ili motora ventilatora. Kod spoljašnje jedinice buka može poticati od ventilatora, kompresora, lima kućišta, nosača ili vibracija koje se prenose na zid.

Servis obuhvata pregled mehaničkih delova, čišćenje, proveru ventilatora, nosača, motora, turbine i stanja spoljašnje jedinice.

Klima se sama gasi

Kada se klima sama gasi, uzrok može biti zaštitni režim rada, pregrevanje, greška senzora, problem sa napajanjem, elektronikom, kompresorom, ventilatorom ili nedostatak rashladnog fluida. Klima se može ugasiti odmah po uključivanju, nakon nekoliko minuta ili posle dužeg rada.

Ako se uređaj sam gasi i prikazuje grešku, potrebno je očitati oznaku greške i proveriti na šta se odnosi. Ako se gasi bez greške, uzrok može biti teže uočljiv i zahteva detaljniju dijagnostiku.

Uređaj koji se često sam gasi ne treba stalno resetovati, jer zaštita može sprečavati veće oštećenje sistema.

Klima se ne uključuje

Kada se klima uopšte ne uključuje, prvo treba proveriti da li ima napajanja, da li je osigurač uključen, da li daljinski upravljač radi i da li unutrašnja jedinica pokazuje bilo kakav znak rada. Ako nema nikakve reakcije, problem može biti u napajanju, elektronici, osiguraču, prijemniku signala ili komandnoj ploči.

Kod nekih uređaja kvar na elektronici, naponskom delu ili komunikaciji može potpuno blokirati rad klime. Ako se klima ne uključuje nakon nestanka struje, udara napona ili oluje, postoji mogućnost oštećenja elektronskih komponenti.

Servis obuhvata proveru napajanja, elektronike, prijemnika, osigurača, spojeva i osnovnih radnih elemenata.

Klima ne reaguje na daljinski

Ako klima ne reaguje na daljinski upravljač, uzrok može biti jednostavan, kao što su prazne baterije ili neispravan daljinski, ali problem može biti i u prijemniku signala na unutrašnjoj jedinici, IC diodi, komandnoj ploči ili napajanju prijemnog modula.

Prvo se proverava da li daljinski šalje signal i da li su podešavanja ispravna. Ako daljinski radi, a klima ne prima komande, potrebno je proveriti prijemnik signala i elektroniku unutrašnje jedinice.

Kod pojedinih kvarova klima može raditi na ručnom tasteru, ali ne reaguje na daljinski. To često ukazuje na problem u komunikaciji između daljinskog i unutrašnje jedinice.

Spoljna jedinica klime ne radi

Kada spoljna jedinica klime ne radi, klima najčešće ne može pravilno da hladi ili greje. Unutrašnja jedinica može duvati vazduh, ali bez rada spoljašnje jedinice nema pravog rashladnog ili grejnog učinka.

Mogući uzroci su kvar komunikacije, elektronike, ventilatora, kompresora, senzora, kondenzatora, releja, napajanja ili zaštitni režim rada. Kod inverter klima uređaja problem može biti i u inverter modulu, IPM modulu ili elektronskoj ploči spoljašnje jedinice.

Ako se spoljna jedinica ne pokreće, ne treba odmah zaključiti da je kompresor neispravan. Potrebno je proveriti da li jedinica dobija komandu, da li ima napajanja, da li postoji greška i da li su povezani elementi ispravni.

Unutrašnja jedinica klime ne radi

Ako unutrašnja jedinica ne radi, ne duva, ne otvara klapne, ne svetli displej ili ne reaguje na komande, uzrok može biti u napajanju, elektronici, motoru turbine, prijemniku daljinskog, displeju, senzoru ili komandnoj ploči.

Kod unutrašnje jedinice česti problemi su zaprljana turbina, neispravan motor ventilatora, loš kontakt, kvar na ploči, problem sa senzorom temperature ili kvar klapni. Ako unutrašnja jedinica radi nepravilno, klima može pogrešno očitavati temperaturu, slabo duvati ili se gasiti.

Servis unutrašnje jedinice obuhvata pregled elektronike, turbine, motora, filtera, senzora, klapni i odvoda kondenzata.

Klima izbacuje grešku

Kada klima izbacuje grešku, ona na taj način signalizira da je neki deo sistema izvan normalnog režima rada. Greška se može prikazati kao oznaka na displeju, treptanje lampica, zvučni signal ili zaustavljanje uređaja.

Greške na klimama mogu ukazivati na:

  • problem sa senzorom temperature
  • problem sa komunikacijom između jedinica
  • kvar ventilatora
  • kvar kompresora
  • problem sa napajanjem
  • nedostatak rashladnog fluida
  • previsok ili prenizak pritisak
  • zaleđivanje izmenjivača
  • kvar inverter elektronike
  • problem sa spoljašnjom jedinicom

Važno je da se greška ne tumači površno. Ista oznaka može imati različite uzroke u zavisnosti od modela i uslova rada. Zato se uz očitavanje greške proveravaju i stvarni radni parametri uređaja.

Klima ledi

Ako klima ledi, odnosno ako se na unutrašnjoj jedinici, isparivaču ili cevima pojavljuje led, to ukazuje da sistem ne radi pravilno. Led se može pojaviti zbog slabog protoka vazduha, zaprljanih filtera, zaprljanog isparivača, nedostatka rashladnog fluida, neispravnog senzora ili problema sa ventilatorom.

Kada unutrašnja jedinica ledi, klima često slabije hladi, duva slabije, curi voda kada se led otopi ili se sama gasi. Ako se led ponavlja, uređaj treba isključiti i pregledati.

Nastavak rada sa zaleđenom klimom može pogoršati kvar i izazvati dodatne probleme sa ventilatorom, senzorima ili kompresorom.

Led na spoljašnjoj jedinici

Led na spoljašnjoj jedinici može biti normalna pojava u režimu grejanja, posebno pri niskim temperaturama i visokoj vlažnosti. Inverter klima tada povremeno ulazi u defrost, odnosno odleđivanje spoljašnje jedinice.

Problem nastaje ako se spoljna jedinica previše ledi, ako led ostaje dugo, ako klima ne uspeva da se odledi ili ako zbog toga slabo greje. Uzroci mogu biti zaprljan izmenjivač, slab protok vazduha, nedostatak rashladnog fluida, neispravan senzor, kvar ventilatora ili problem sa elektronikom.

Ako klima stalno ulazi u defrost i slabo greje, potreban je servis i provera sistema.

Klima izbacuje osigurač

Kada klima izbacuje osigurač, potrebno je odmah prestati sa uključivanjem uređaja dok se ne utvrdi uzrok. Problem može biti u elektro instalaciji, kablu, kompresoru, ventilatoru, kondenzatoru, elektronici, kratkom spoju ili proboju neke komponente.

Stalno vraćanje osigurača i ponovno uključivanje klime može biti opasno i može izazvati veće oštećenje. U takvom slučaju potreban je stručan pregled elektro dela i uređaja.

Servis obuhvata proveru napajanja, električnih spojeva, izolacije, kompresora, ventilatora, elektronike i zaštitnih elemenata.

Klima pišti, klikće ili zvecka

Zvukovi poput pištanja, kliktanja, zveckanja ili krckanja mogu dolaziti iz unutrašnje ili spoljašnje jedinice. Neki zvukovi su normalni pri širenju plastike, promeni režima rada ili uključivanju releja, ali stalni, jaki ili novi zvukovi mogu ukazivati na kvar.

Zveckanje može biti posledica labave plastike, stranog tela u turbini, vibracija ili oštećenog ventilatora. Kliktanje može dolaziti od releja, elektronike ili klapni. Pištanje može biti povezano sa protokom vazduha, ležajevima, elektronikom ili pritiskom u sistemu.

Ako se zvuk pojačava ili prati slabiji rad klime, curenje vode, greška ili vibracije, potreban je pregled.

Klima radi ali ne hladi

Kada klima radi, ali ne hladi, unutrašnja jedinica može normalno duvati, ali vazduh nije dovoljno hladan. To znači da ventilacija postoji, ali rashladni efekat nije dobar. Uzrok može biti u rashladnom sistemu, spoljnoj jedinici, kompresoru, ventilatoru, elektronici ili senzorima.

Čest uzrok je to što spoljna jedinica ne radi, ne pokreće se kompresor ili sistem nema dovoljno rashladnog fluida. Takođe, zaprljani izmenjivači i filteri mogu znatno smanjiti učinak.

Da bi se utvrdio pravi uzrok, proverava se temperatura izduva, rad spoljašnje jedinice, pritisci, čistoća izmenjivača, senzori i elektronika.

Klima radi ali ne greje

Kada klima radi, ali ne greje, unutrašnja jedinica može duvati vazduh, ali on nije topao. Kod grejanja treba uzeti u obzir da klima ponekad kasni sa izduvavanjem toplog vazduha dok ne pripremi sistem, ali ako se topao vazduh ne pojavi ni nakon dužeg vremena, problem treba proveriti.

Mogući uzroci su nedostatak rashladnog fluida, neispravna spoljna jedinica, zaleđivanje, problem sa defrost ciklusom, kvar senzora, ventilatora, elektronike, četvorokrakog ventila ili kompresora.

Kod inverter klima uređaja posebno je važno proveriti rad spoljašnje jedinice, greške, temperaturu izduva i stanje izmenjivača.

Nedostatak freona u klimi

Nedostatak freona, odnosno rashladnog fluida, može dovesti do slabog hlađenja, slabog grejanja, leđenja unutrašnje jedinice, duvanja mlakog vazduha, čestog rada kompresora i pojave grešaka. Međutim, klima ne troši freon kao potrošni materijal. Ako rashladnog fluida nema dovoljno, najčešće postoji curenje ili problem na instalaciji.

Dopuna freona bez pronalaska uzroka nije trajno rešenje. Pre dopune potrebno je proveriti da li postoji curenje, kakvo je stanje instalacije, spojeva, ventila i radnih pritisaka.

Nedostatak freona ne treba procenjivati samo po osećaju. Potrebna su merenja i provera sistema, jer slične simptome mogu izazvati i zaprljani filteri, loš protok vazduha, kvar senzora ili problem sa ventilatorom.

Kvar kompresora klime

Kompresor je jedan od najvažnijih delova klima uređaja. Kada kompresor ne radi, klima ne može pravilno da hladi ili greje. Ipak, pre zaključka da je kompresor neispravan, potrebno je proveriti napajanje, elektroniku, kondenzator, zaštite, senzore, komunikaciju i radne uslove.

Simptomi mogućeg kvara kompresora mogu biti:

  • spoljna jedinica se uključuje, ali nema hlađenja ili grejanja
  • kompresor pokušava da startuje pa se gasi
  • čuje se jako brujanje iz spoljašnje jedinice
  • klima izbacuje osigurač
  • uređaj prikazuje grešku kompresora ili invertera
  • spoljna jedinica radi nepravilno ili se pregreva

Kod inverter klima uređaja kvar kompresora mora se pažljivo razlikovati od kvara inverter elektronike ili IPM modula.

Kvar ventilatora klime

Ventilatori u unutrašnjoj i spoljašnjoj jedinici omogućavaju protok vazduha preko izmenjivača. Ako ventilator ne radi pravilno, klima može slabo hladiti, slabo grejati, lediti, pregrevati se, izbacivati grešku ili ulaziti u zaštitu.

Kvar ventilatora može biti mehanički ili elektronski. Mogući uzroci su neispravan motor, kondenzator, elektronika, senzor obrtaja, zaprljana turbina, strano telo, oštećen propeler ili loš kontakt.

Ako ventilator proizvodi neobičan zvuk, radi sporo, povremeno staje ili se uopšte ne pokreće, potreban je pregled pre nastavka rada.

Kvar elektronike klime

Elektronika klima uređaja upravlja radom kompresora, ventilatora, senzora, displeja, komunikacije i zaštitnih funkcija. Kvar elektronike može izazvati potpuno različite simptome: klima se ne uključuje, ne reaguje na daljinski, izbacuje grešku, ne pokreće spoljnu jedinicu, sama se gasi ili nepravilno očitava temperaturu.

Najčešći problemi na elektronici uključuju oštećenje naponskog dela, loše kontakte, hladne lemove, pregorele komponente, oksidaciju, vlagu, kvar releja, konektora, senzorskih ulaza ili komunikacionih delova.

Popravka elektronike zahteva preciznu dijagnostiku, jer nije uvek potrebno menjati kompletnu ploču. U nekim slučajevima moguće je popraviti postojeću elektroniku ili zameniti samo neispravnu komponentu.

Senzori i sonde klime

Senzori i sonde imaju važnu ulogu u radu klima uređaja. Oni mere temperaturu prostora, isparivača, kondenzatora, cevi i druge vrednosti koje elektronika koristi za pravilno upravljanje uređajem.

Kada senzor ili sonda ne rade pravilno, klima može pogrešno očitavati temperaturu, prerano se gasiti, ne pokretati kompresor, slabije grejati ili hladiti, lediti ili izbacivati grešku.

Tokom servisa proverava se stanje senzora, kablova, konektora i veze sa elektronskom pločom. Važno je utvrditi da li je senzor zaista neispravan ili problem potiče od kontakta, vlage, oksidacije ili same elektronike.

Kondenz crevo i odvod vode

Kondenz crevo služi da odvede vodu koja nastaje tokom hlađenja. Ako je crevo zapušeno, savijeno, podignuto ili nema pravilan pad, voda se zadržava u unutrašnjoj jedinici i može početi da curi u prostor.

Odvod kondenzata treba redovno proveravati, posebno pre letnje sezone. U crevu i kadici se mogu nakupiti prašina, sluz, buđ, insekti i druge nečistoće koje sprečavaju normalno oticanje.

Kod problema sa curenjem vode potrebno je očistiti odvod, proveriti kadicu, pad creva, položaj unutrašnje jedinice i stanje isparivača.

Redovan servis klime sprečava kvarove

Redovan servis klime je najbolji način da se spreče najčešći kvarovi. Održavanje ne podrazumeva samo pranje filtera, već i pregled unutrašnje i spoljašnje jedinice, čišćenje izmenjivača, turbine, kadice, odvoda kondenzata, proveru rada ventilatora, senzora, grešaka i osnovnih radnih parametara.

Klima koja se ne održava redovno može slabije hladiti, slabije grejati, trošiti više struje, širiti neprijatan miris, curiti, bučiti i češće ulaziti u kvar. Prljavština u unutrašnjoj jedinici utiče i na kvalitet vazduha u prostoru.

Preporučuje se da se klima servisira pre početka sezone intenzivnog korišćenja, naročito ako se koristi i leti i zimi.

Kada treba pozvati servisera za klimu

Servisera treba pozvati kada klima ne hladi, ne greje, curi voda, kaplje iz unutrašnje jedinice, duva mlako, neprijatno miriše, jako bruji, vibrira, izbacuje grešku, ne reaguje na daljinski, sama se gasi, izbacuje osigurač ili se na njoj pojavljuje led.

Posebno je važno pozvati servis ako se oseća miris paljevine, ako voda dolazi u dodir sa elektro instalacijom, ako uređaj proizvodi jak neobičan zvuk, ako se često resetuje ili ako spoljašnja jedinica ne radi.

Brza dijagnostika može sprečiti veći kvar i smanjiti troškove popravke. Što se kvar duže ignoriše, veća je mogućnost da se oštete skuplji delovi, kao što su kompresor, elektronika, ventilator ili izmenjivač.

Servis i popravka kvarova na klima uređajima

Kvarovi na klima uređajima mogu imati mnogo različitih uzroka, pa je za pravilnu popravku najvažnija tačna dijagnostika. Kada klima neće da hladi, neće da greje, curi voda, duva mlako, bruji, smrdi, izbacuje grešku, ledi ili se sama gasi, potrebno je proveriti ceo sistem, a ne samo jedan deo uređaja.

Vršimo servis i popravku najčešćih kvarova na klima uređajima, uključujući probleme sa hlađenjem, grejanjem, kondenz crevom, freonom, senzorima, sondama, ventilatorima, kompresorima, elektronikom, unutrašnjom i spoljašnjom jedinicom. Svaki kvar se proverava detaljno kako bi se utvrdio pravi uzrok i predložilo odgovarajuće rešenje.

Ako klima ne radi kao ranije, slabije hladi ili greje, curi, čuje se neobičan zvuk, oseća se neprijatan miris ili se pojavljuje greška, najbolje je reagovati na vreme. Pravovremenim klima servisom može se produžiti vek trajanja uređaja, smanjiti potrošnja električne energije i sprečiti veći kvar.